Zašto ne trčim

1. trčanje je neverovatno uzbudljivo i zanimljivo prvih 200 metara nakon čega se pretvara u agoniju. Ne zbog nedostatka kondicije, već iz jednog prostog razloga: dosadno je. Trčiš. I trčiš. I trčiš. I trčiš. Ništa se ne dešava. Isključuješ mozak. Krećeš se automatski. I trčiš. I ništa. I čekaš kada će kraj.

2. čovek nije “dizajniran” da trči duže distance. Trčanje je odbrambena veština. Ako te pojuri lav, medved ili neka zverka, treba da budeš dovoljno brz/a da istrčiš tih 200-300 metara do najbližeg drveta i popenješ se na njega ili da istrčiš tek toliko koliko je potrebno da umakneš od neposredne opasnosti (ili idealno; da budeš dovoljno jak/a da tu zverku odalamiš po faci i odbraniš se). Trčanje 10k svake nedelje je “wow-badass”, ali ne vidim kako će ti to pomoći da se popenješ na drvo.

3. trčanje nije energetski efikasno u smislu potrošnje kalorija. To što ti istrčiš za 30 minuta, ja pojedem u 3 zalogaja. Jer gainz!

keep-calm-and-don-t-run-138

4. besmisleno. Nepraktično. Živimo u 21. veku. Molim da mi neko ukaže da situaciju u kojoj je neophodno za što kraće vreme preći recimo 5, 10, 15km, bez korišćenja prevoznog sredstva. Trčeći. Pa to niko ne radi. Onaj prvi maratonac je bio debil. Pa znaš kad bih ja trčala preko 40 kilometara da javim lepu vest. Bitch, that can wait. No, dobro, neću ovaj put trošiti vreme na oligofrenog vojnika (štae?) Da se razumemo, brzo hodanje ili marš sa teretom su sasvim druga stvar, naročito ovo drugo (što i sama često praktikujem: 10-12 kg tereta u ranac, pa šetnjica u brzom tempu po šumama i gorama nekih 10ak kilometara), ali trčanje polumaratona ili maratona… ma daj.

5. bespotrebno kada je mršavljenje u pitanju. Ako vam neko kaže da je trčanje neophodno, taj vas masno laže.

6. trčanje je cool samo na fotkama reklamnih kampanja Nike i Reebok. U praksi je ovako:

Run, Paola, run!
Run, Paola, run!

7. trčanje nije za svakoga. Da, znam, trčanje je nešto što čovek urođeno zna da radi, ali jednostavno, nije za svakoga. Naročito ako je osoba gojazna ili ima probleme sa zglobovima i/ili tetivama, ili neku drugu patologiju. Imaš kompartment-sindrom? Trčanje nije za tebe. Znaš šta jeste za svakoga? Šetnja.

8. jesam već pomenula da je dosadno? Jesam? Nema veze. Ponoviću još jednom. Zato što je  jbno predosadno. Ako već voliš da trčiš i želiš da radiš na kondiciji, radi intervale ili sprintaj. 10×75-100 metara punom snagom će učiniti daleko više za tvoj izgled od 5.000m laganog džogiranja. A i završićeš ranije.

Pass it on!

5 thoughts on “Zašto ne trčim

  1. Izdržljivost je majka fitnesa – sve to tvoje bildovanje/wodovanje se zasniva na boravku u zatvorenom prostoru, a 100X je manje dosadno biti napolju; pa ako neš da trčiš ti onda vozi bicikl to bar nije dosadno naročito uzbrdo… Ajd eventualno zimi neki tegovi nešto samo da se udari temelj za predstojeću sezonu

    Cmok od triatlonca (propalog power liftera)

    1. Izvini, tvoj komentar je zalutao u spamu, tek sad ga vidim, pa ga objavljujem sa zakašnjenjem. 🙂
      To sa boravkom u zatvorenom prostoru je sasvim legitiman argument. I apsolutno se slažem sa tobom – nema ništa lepše od vremena provedenog napolju, još kada su vremenski uslovi odgovarajući. Nisam još uvek pisala o tome na blogu, ima vremena – ali uz minimum opreme se može odraditi odličan trening snage bilo gde (u parku, šumi…) Zgrabim par kettlebella i žurka počinje.
      Što se izdržljivosti i kondicije tiče – ne sporim njen značaj. Tu sad moram da citiram Jen Sinkler. Kada je pitaju šta radi za cardio, ona kaže “I lift weights faster”. 🙂 Metabolički kompleksi (sa umerenim opterećenjem) itekako mogu da povećaju aerobni kapacitet. Trčanje kao takvo uopšte nije neophodno.
      A što se biciklizma tiče – moja apsolutna ljubav za isti.

  2. Jedan sam od onih koji ne trče (bezuspešno pokušavao par puta) ali ovo je retko glup i netačan tekst.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *