Par reči o prženju

Još jedan brzi i kratki tekst, ovaj put o prženju hrane.

Znamo već – naša sreća se meri kalorijama. Što ih više ima u obroku, srećniji smo. 🙂 Ali šalu na stranu, za one koje iz ko zna kojih razloga vode računa o unosu hrane i naročito o kalorijskoj vrednosti iste izuzetno je značajno sledeće: 1 gram proteina ima 4 kalorije. 1 gram ugljenih hidrata takođe 4 (zapravo malo manje, ali ćemo zaokružiti, jednostavnosti radi), a 1 gram masti 9 kalorija. Otprilike.

U praksi, to izgleda ovako. U slučaju 100g svežeg paradajza:

Selection_006

I u slučaju 100g svinjske slan’ne.

Selection_007

E sad – zašto je ovo bitno. U najvećem procentu slučajeva, oni koji broje kalorije i vode striktnu evidenciju su na nekoj redukcionoj dijeti. Nešto manji procenat nas to radi jer smo naprosto rečeno, OCD i dokoni. Ili radoznali. Problem nastaje u tome što, barem kod žena (a često i kod muškaraca), redukcione dijete se sastoje od napornih i prečestih treninga i nedovoljnog unosa hrane da bi se takav intenzitet treninga održao. Ukratko, unos hrane se previše obori, trening se nenormalno pojača, sve to fino šljaka prvih nekoliko nedelja, a posle hormoni počinju da demoliraju organizam.

Konkretan case study: uzela sam 300g pilećih prsa. To je otprilike oko 330 kalorija. Uzela sam i teflonski tiganj, na njega stavila oko 10g svinjske masti. To je negde oko 90 kalorija. Kada saberem, dođem do cifre od 420 kalorija. Okej. Ali, šta ćemo sa ovim?

ne, nemam nameru da ovo omažem hlebom
ne, nemam nameru da ovo omažem hlebom

Kada govorimo o pripremi hrane na masti (ulju, čemu god), moramo uzeti u obzir koliko masti zaista završi u nama, a koliko ostane na dnu tiganja. Prženje pilećeg belog je još i prilično jednostavan slučaj, pošto imam kakvu-takvu predstavu o tome koliko je masti ostalo u tiganju (u slučaju sa fotke, računaću svega 5g masti u obrok, umesto 10). Ali šta ako recimo rešim da propržim malo slaninice? Koliko masti ću stvarno uneti u sebe, a koliko će ostati? A da ne govorim o još težim kalkulacijama tipa roštiljske kobasice i proizvodi od mlevenog mesa.

Meriti masu gotove hrane nije rešenje, jer se tokom termičke obrade izgubi dosta vode, tj dođe do kaliranja. Naravoučenije celog teksta je da naše nutritivne kalkukacije uvek moramo uzeti sa dosta rezerve, jer je verovatnoća da jedemo manje nego što mislimo daleko veća od obrnutog scenarija.

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *