A šta ti treniraš, devojčice?

…upitala me je bakica dok je u kesu pažljivo stavljala “Kapri” u čašici koji sam upravo pazarila. Dobro, lažem, 2 “Kaprija” u čašici, jer ja sam odrasla osoba koja je upravo imala naporan trening i neću nikome da se pravdam.

Šorcić, šarena majica, ranac na oba ramena i moje freakishly mladalačko lice – sasvim mi je jasno otkud to “devojčice”, ali to nije bio razlog zašto sam počela da zamuckujem u pokušaju da odgovorim na tako jednostavno pitanje. Bakica nije mirovala. “Košarku? Odbojku?” Da, nepoznata bakice, jesam visoka i to dosta, a ovo “odbojka” ću uzeti kao kompliment, ali… ne…

“Pa ja… ovaj… idem u teretanu…”
“Aaaa… aerobik?”
“Ne, ne… sa tegovima radim…”
“Dižeš tegove?”
“Ne baš… to je u stvari specifičan… ovaj…”
“Aha… evo, zlato, 160 dinara”.

Možda je tako i bolje. Jer kako da objasnim šta je zapravo moj trening? Šta ja to radim? Prilično teško za objasniti i nekome ko se bavi sportom, a kamoli simpatičnoj i komunikativnoj bakici koja je samo želela da bolje upozna stalnu mušteriju.

Stvarno, šta ja to radim? Ukratko, to bi bio trening snage, ali ne samo snage. Možda je lakše da odgovorim na to pitanje ako počnem sa preispitivanjem šta to nije.

Crossfit? Da, ja apsolutno jesam “alfa” tip vežbača, volim badass vežbe, volim bol, volim da sebe guram van zone komfora i stvarno ponekad volim osećaj da ne mogu da se pomerim 10 minuta sa poda teretane nakon završenog treninga. I da, volim metaboličko kondicioniranje, volim raznovrsnost i volim trening svih aspekata fizičke spreme, ali… Ne, nije Crossfit zato što ne verujem u ono “moraš da umreš na svakom treningu”, “guraj napred makar se onesvestila i povraćala”. Ne verujem u to da za par treninga možeš da ovladaš olimpijskim disciplinama dizanja tegova do te mere da ih radiš u velikom broju ponavljanja ne bezbedan način. Ne verujem u žrtvovanje forme zarad brzine. Znači, nije CF.

Da li je body building? Da, volim kada vidim rezultate svog mukotrpnog rada. Volim kada radim biceps pregib, pa mi iskoči “sajla”. Volim da posmatram odraz svojih kvadricepsa u ogledalu dok radim čučnjeve. Volim da radim na svojim listovima. Da pogađam deltoide na milion različitih načina, sa milion i jednom različitom vežbom. Da supersetujem, dropsetujem, radim duže serije… Ali ne, estetika mi ništa ne znači bez funkcije. Ne zanimaju me izvajani mišići zadnjice ako u njima nemam snagu da čučnem sopstvenu težinu na ramenima. “Iscrtani” deltoidi su super, ali slaba vajda ako ne mogu sama da pomerim komad nameštaja. I ne, ne pada mi na pamet da sebe provlačim kroz mukotrpne dijete i bulking periode jer nemam nameru da se takmičim u “figure” turnirima. Znači, nije body building.

Da li je power lifting? Da, volim da iz treninga u trening povećavam težine sa kojima radim. Volim velike vežbe, ozbiljne težine, kredu, kaiš, gurtne. Volim kada rastavim mrtvo dizanje na delove, pa jednom radim obično, drugi put sumo, treći put snatch-grip, pa onda radim rack pulls, pa halted mrtvo dizanje, pa rumunsko, pa iz deficita… Volim da se igram sa periodizacijama, mikrociklusima, mezociklusima, da radim na manji broj ponavljanja. Ali ne, ne želim da se fokusiram samo na guranje što većih težina ceo život. Želim da budem jaka kao power lifter, ali ne bih baš tako da izgledam. Možda jeste plitko, ali je iskreno. Ne želim ceo trening da podredim snazi. Estetika mi je ipak malo bitna. Ne koliko i snaga, ali daleko od toga da ću svaki dan da unosim 4000 kcal da bih pojačala benč za 15 kila pred naredno takmičenje. Tim pre što takmičenja neću videti. Barem  za sada.

I? Šta ja to radim? Koji je moj cilj? Ma koliko izlizano zvučalo, moj cilj je da od sebe napravim najbolju moguću verziju. Najjaču, najbržu, najspretniju. Da pronađem tu ravnotežu, taj idealni balans između snage, brzine, agilnosti, izdržljivosti, a da pri svemu tome jačam i psihički, da mi samopouzdanje raste baš zato što danas radim ono što nisam mogla juče. Što danas izgledam bolje nego što sam izgledala pre 10 godina (oni koji me znaju, mogu da posvedoče). I da za 10 godina budem još bolja.

Moj trening? Trening snage. I fizičke i mentalne. Zašto? Zato što volim sebe. Volim  isuviše da bih dozvolila sebi da budem slaba. I da mi dijete upravljaju životom. Zato, sledeći put kada me neko pita šta to treniram, reći ću da treniram da budem srećni i snažni badass.

Rečima Jessi Kneeland, apsolutne kraljice majke carice:

photo-7

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *