Kome smetaju jake žene?

Mlađa je godinu dana od mene. Ima sina od 4 godine. Upoznale smo se pre 3 meseca u teretani. Došla je da se, pazite sad, “malo zategne”, iako je u poređenju sa generacijskim prosekom izgledala više nego OK. Zdravo.

Provela je mesec dana na kardio spravama. 30 minuta traka, 30 minuta eliptik, 30 minuta trbušnjaci na spravama, pa onda aduktor/abduktor mašina.

Ja? Uvek u delu teretane gde su “free weights”. Šipka, kavez, bučice, klupe. Slušalice u ušima kao tampon zona između sopstvenog preko potrebnog “agresivnog mira” koji ozbiljan trening iziskuje i nesnosnog šuma u vidu komentara i tračarenja muških klijenata u pozadini.

Na komentare tipova sam već navikla. “Uuu, je l’ treniraš nešto?” “Mnogo ti je to teško, nabildovaćeš se” “Pazi da se ne povrediš”. Obožavam tu snishodljivost. Svi vole da vide žensko u teretani dokle god se drži roze tegića, “nordijskog” i dok nosi super uske helanke. Tada valjda ima svrhu da ih zabavi, kao lagana vizuelna distrakcija u pauzama između serija stenjanja i uzdisanja.

Žene… retko kad prilaze. Gledaju znatiželjno šta ja to radim. Neki čučnjevi… neko preskakanje šipke, mlataranje ruskim zvonom, neki tajmer, neke štoperice, neka kreda na rukama umesto rukavica. Zar to tako može? Zar to tako treba? Šta je to uopšte?

No, da se vratim na nju. Prošlo je već mesec dana kako je u teretani, nije imala rezultate kakve je želela. U svlačionici mi se poverila da je razmišljala da odustane. Ponudila sam joj da počne da trenira uporedo sa mnom. Okej je, ne mora ništa da se plati, hoću da pomognem.

“Sve je bolje od sedenja na sopstvenoj bulji. Ne mislim da je ovo što ja radim idealno za svaku ženu, ali mislim da svako žensko treba da proba. Možda se pronađeš”.

Ukazala mi je poverenje i bez pogovora radila sve što sam od nje tražila na treningu. Startovala je od nule. Čak je i podignuti sklek bio pretežak. Plank, jedva 30 sekundi. Potisak za ramena sa tegovima od 4kg. Dogovorile smo se kako da se hrani. Polako sam je učila tehnici. Brzo je kapirala, pošto se bavila gimnastikom kao klinka. Iz dana u dan, iz treninga u trening, podizala je sve više i više. Struk se smanjivao, nadlaktica se zatezala, ramena su napokon dobijala oblik. Zadnjica takođe.

Jela je više nego ranije, osećala se bolje nego ranije, krvna slika joj se popravljala. Postala je jača fizički, ali i psihički. Skakala je od sreće kada je u mrtvom dizanju na 5 ponavljanja podigla težinu sopstvene svekrve. A pre nekoliko dana je podigla više od sopstvene težine. Za manje od dva meseca treninga. Ono što je radila sa 4kg, danas radi sa desetkama. Izgleda kao sportistkinja. I raduje se svakom treningu, kao malo dete odlasku u lunapark.

A onda… Onda su krenuli komentari.

“Malo si se proširila u butinama”.
“Vidi kolika ti je zadnjica sad!”
“Tebi teretana još nije dosadila?”

Narednog dana se izmerila krojačkim metrom. Za dva meseca, dobila je po 1cm u ramenima i butinama, a izgubila je 7 (sedam) u struku. Gledala je svoje slike kada je počela da trenira sa mnom i sada. Ona je zadovoljna. Prezadovoljna. Ali tuđi komentari su jači. I onda je usledila poruka da hoće da krene sa dijetom jer je “ogromna”. A i međuvremenu je otkrila da se jedva uvlači u farmerke u koje se uvlačila pre godinu dana, iako danas, po sopstvenom priznanju neuporedivo bolje izgleda, ali HEJ, tesno joj je preko guze i butina? A i ubeđena je da je sigurno teža par kilograma, iako nije stala na vagu.

Neću sada da ponavljam sebe i rantujem o tome kako je vaga zaista najveći neprijatelj žene jer joj suštinski ne govori ništa, a opet je tera da svoju vrednost zasniva na tim jebenim brojakama.

Ono o čemu hoću da pričam je taj nepodnošljivi pritisak da svako žensko koje se drzne da odstupi od “default” izgleda, nametnutog preko medija i okruženja mora biti poniženo, ismejano i svim silama povučeno nazad u to blato gde tavore mediokriteti.

Why Getting Bigger Can Be a Better Fitness Goal Than Getting Smaller? - klik za tekst
Why Getting Bigger Can Be a Better Fitness Goal Than Getting Smaller? – klik za tekst

Ako treniraš kao sportistkinja, pre ili kasnije ćeš početi da izgledaš kao sportistkinja. Izvini, dobićeš mišiće. Imaćeš meso na kostima. Izgledaćeš fit i snažno. Ali ne vidim da neko šejmuje sportistkinje zbog njihove posvećenosti i samodiscipline. Ali hej, ti nisi sportistkinja. Kako se samo usuđuješ da disciplinovano ideš na treninge 5-6x nedeljno, da se kidaš tamo? I pritom da ne držiš dijete, da jedeš dobro i kvalitetno i da postaješ sve vitkija i jača?

TO NE MOŽE TAKO. KO TI JE DOZVOLIO?

Zna se gde je tvoje mesto. Tvoje je mesto na eliptiku dva sata. Od tebe se očekuje da budeš na kupus hrono keto mesečevoj pilotskoj voćnoj insert random word dijeti. I da svima kukaš kako ti je teško. I da od svih drugih tražiš da odrede tvoju vrednost tako što ćeš ih pitati “jesu mi se smanjile noge barem malo?”

Jer to je merilo. Žensko mora da bude malo. U svakom smislu te reči. Da zauzima malo prostora, da bude tanano, sićušno. Da bude malo i u intelektualnom smislu. Farma, Parovi, Grand, Blic Žena. Malo, nezaštićeno, u konstantnoj potrebi da bude u senci svog alfe, koji nikada ne drži dijete i koji nikome ne polaže račune.

Žensko i snaga ne idu zajedno. Je l’ tako?

Dosta bre, više.

Muškarci. Umesto što određujete koje vežbe žensko treba, a koje ne treba da radi, budite tu da pomognete. Ali stvarno da pomognete. A najbolje ćete pomoći tako što ćete vaša mišljenja o tome da je benč muška vežba zadržati za sebe (jer koliko je meni poznato, da bi se radio benč nije potrebno imati penis, tako da, ono…).

Da, sve ću to da podignem. Zašto? Zato što mogu. Ako mogu da podignem 100kg, zbog čega bih dizala 30? Ne razumem?

Ne, ne trebaju mi rukavice. Ne brini ti za moje žuljeve, nisam mala, znam šta radim.

Da pazim da se ne nabildujem? Kakve to veze ima sa tobom? Nisam ja ovde zbog tebe, nego zbog sebe. Možda ja to baš hoću. Ha! Šta sad? Ne dopada ti se? Zabole me. Mnogo me zabole.

I da, sve ću to da pojedem. Zaparavo, jedem tokom treninga. A sada izađi iz mog ličnog prostora. Odmah.

Žene.  Ni ja nisam dokona, pa nađem ta dva sata dnevno da odradim svoj trening. To što vama nedostaje volja ili disciplina vam apsolutno ne daje za pravo da serete po tuđem trudu. To što vi ne možete da zamislite da posle 10 sati na poslu zapucate pravo u teretanu na trening, već odete kući i prućite se ispred televizora ili kompjutera, to je vaš problem, ne moj. Ja vas ne šejmujem zbog vaših životnih izbora, nemojte ni vi mene.
Zapravo, prestanite da šejmujete bilo koga, jer na to nemate pravo. Ti random osobo koja misliš da su mi ramena preširoka, šta ti znaš o meni? Ne znaš ni kako se zovem, ali rado iznosiš svoje mišljenje, za koje te niko nije ni pitao.

12711299_561306224047542_4662364113056611767_o

Ja sam ovde došla da budem jača nego što sam bila juče.

Kome smetaju jake žene?

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *