Zamor

Nekako, imam potrebu da napišem nešto na blogu, ali nikako da se nateram da to o čemu bih pisala sublimiram u formu koja bi imala barem neki smisao. Iako mi je draft prepun tekstova koji će biti objavljeni (kada jednog lepog dana sednem, upristojim nabacane rečenice i od njih napravim tekst koji će biti dostojan visokih standarda koje od sebe zahtevam), današnji tekst je potpuno rendom i bavi se rendom stvarima. Nećete naučiti ništa novo, što je ok, pošto sam ionako sve što je bitno i važno već napisala i moj stav se po tom pitanju nije promenio.

A i zašto bi? Iako ideje na čijoj proliferaciji radim (znam da zvučim pretenciozno sa ovim “proliferacija”, ali pustite me, oduvek sam htela da upotrebim tu reč u svrhe druge od rasprave o atomskom naoružanju) nisu ni nove, a ni autentično moje, već plod nauke i prakse, kao neko ko zdušno propagira izjedanje “haribo” gumenih bombona tokom treninga i uvek pre bira beli pirinač od integralnog, nekako sam “renegade”. Fitness gurui svoju reputaciju grade na satanizaciji šećera i sumnjičavo odmahuju glavom na pomisao da žensko radi ozbiljne vežbe snage. Njihov cilj je da te “smanje”, a moj cilj je da učinim da se osetiš bolje. Ali i o tome sam već nadugo i naširoko pisala. Koga zanima, taj će lako izguglati.

Heh, “izguglati”. Informacije nikada nisu bile dostupnije širim masama, ali me brine taj laički momenat. Kao neko ko radi sa ljudima, jeziv izvor frustracija mi predstavlja kada devojka reši da na svoju ruku pije “lasix” jer “ima neku svadbu za 7 dana, i mora da izgleda extra, a sva je otekla od vode”. Ako mislite da je to ekstremno, just you wait. Čuva “Dulcolax” za kraj i ishranu od 400kcal dnevno, jer realno, mora se prineti žrtva onome što se od deveruše očekuje. (Sad ide deo kada sam joj rekla da napusti trening i da traži nekoga drugog da je koučuje).

Hej, a mogu da vam pričam i o svakodnevnim ispizdima koje doživljavam od devojaka i žena koje dolaze na trening praznog stomaka, a po celi dan jedu samo salate. Eventualno dvopek, pomorandžu i čašu jogurta. U ime svih nas koji znamo šta radimo i barem malo kapiramo fiziologiju i trening, dozvolite mi da vam kažem sledeće.

Je*ao vas dvopek sa pomorandžom i čaša jogurta. I to kuvano jaje za večeru. I sve te umobolne dijete o kojima čitate u novinama. I po internetima. Koje propagiraju uglavnom ljudi koji šeruju lupetanja Davida Wolfea i kojima ideja da su antivaxxeri upravu i nije toliko daleka. Jer hej, zla Coca Cola nas već truje šećerom i čini nas gojaznim, zar ne? :udara glavom o zid:

toksini. svuda.
toksini. svuda.

Stvarno, moje glasne žice doživljavaju fras svaki put kada moram da objašnjavam da ako se ide u teretanu MORA DA SE JEDE. Da se od treninga sa opterećenjem niko neće nabildovati slučajno, već jedino ako tačno zna šta radi. I to uporno. Duži vremenski period. Godinama. A naročito ako je žensko. Nisi posebna pahuljica. Izvini, nisi. To što su ti farke malo tesne u butinama nakon jednog treninga nije mišić, već voda. Izvini, dušo.

Anyhoo… dosta o vama, sad malo ja. 🙂

Iako sam ishranu već davno “provalila” i “obrnula igricu” (svako ko prati moj profil na Instagramu može videti da se svaki vikend oždirem od fensi-šmensi hrane i verovatno će svašta da pomisli, a sve je zapravo stvar balansa), trening daje rezultate, ipak nije sve savršeno.

#foodporn #zlatibor #mona #eaterrthang #bre #janemogu Kome još treba filter…

A photo posted by Ivy Conniving (@ivy.conniving) on

Ono što me je*e (pardon my French) and not in a good way je san, tj nedostatak odmora. Imam cool aplikaciju za telefon (Flo – topla preporuka), u koju svaki dan uredno logujem (između ostalog) i koliko sam sati spavala. A ona mi svako jutro poželi uspešan dan podsećanjem da je moj “sleep debt” iz dana u dan sve veći i veći i trenutno je 19 sati i 45 minuta.

0022

Inače, sleep debt je manjak sna u odnosu na ono što je optimalno, a to je negde oko 7-8 sati. Istraživanja su pokazala da povremeni periodi kada ne spavamo koliko treba nisu nužno toliko štetni, ukoliko uspemo da taj “dug” namirimo kada stignemo. Recimo, vikendom. No, kako to kod mene nije slučaj, rešila sam da se ozbiljno pozabavim nečim što realno predstavlja problem. Još uvek sam mlada (hehe) i kompenzatorni mehanizmi funkcionišu kako treba. Ali bilo bi glupo zavaravati se da će tako biti zauvek. Pitanje je dana kada će hroničan nedostatak sna početi da uzima svoj danak. U stvari, neke stvari su već primetne… osećaj hladnoće, potreba za slatkišima i masnoćama, iritabilnost i namračenost… a možda je to peeeeemeeees?

001

Da skratim – ideja je da se maksimalno disciplinujem kada je san u pitanju, te da sebi pružim barem 7 sati blažene komiranosti dnevno. Telefon ide na mjut, svi izvori svetlosti i zvukova se gase.

Ko zna, možda onda i pronađem koncentraciju da vas smaram novim tekstovima.

Do tada – zapamtite deco, when in doubt, 4 slova S: Strength training, Sugar, Sleep and Sex. \m/

Pass it on!

1 thought on “Zamor

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *