Slom

(male voiceover) previously on I Can Lift This…

…Još uvek sam mlada (hehe) i kompenzatorni mehanizmi funkcionišu kako treba. Ali bilo bi glupo zavaravati se da će tako biti zauvek. Pitanje je dana kada će hroničan nedostatak sna početi da uzima svoj danak. U stvari, neke stvari su već primetne…

(/male voiceover)

Pa da. Nije mi dugo trebalo.

Umesto da podižem nove lične rekorde iz mrtvog dizanja, ja značajno podižem obrvu dok mi sestra u Hitnoj pomoći startuje IV liniju jednom rukom, pošto drugom drži telefon i daje instrukcije maloletnom sinu kako da nešto uradi. Ne znam šta. Nisam bila dovoljno lucidna u tom trenutku. A i na radio-stanici je išla Aleksandra Radović i “Karta za jug” kao savršeni saundtrek moje patnje.

o hai. bruised, not broken. roar.

A photo posted by Ivy Conniving (@ivy.conniving) on

Otkrivanje tople vode: srpsko zdravstvo je sranje. Do te mere sranje da mi uopšte nije nelogično zašto toliko ljudi više poverenja ima u Google i Internet, nego u zdravstveni sistem. Jer ono, Google je tu 24 časa dnevno i uvek će rado odgovoriti na tvoj upit, za razliku od dežurnog (trijažnog btw) lekara, čija sestra te otera sa šaltera jer NEMAŠ ZAKAZANO. “Eeezweenee, sestro, sad ću da izgrdim svoju misterioznu patologiju što mi nije blagovremeno javila da mi dolazi u goste, pa da zakažem na vreme”. U taksiju na putu do kuće, već sam guglala opskurne bugarske i kineske sajtove u potrazi za krekovanim UpToDate. Jebeš ih. Mogu ja to i sama.

Ali neću o tome, nije ovo tekst o sistemskoj sjebanosti, već o sopstvenoj. Ali ću ipak napomenuti da je doktorka koja me je primila narednog dana bila izuzetno pažljiva, temeljna, detaljna, obazriva, predusretljiva i ljubazna, tako da je u određenoj meri povratila moje poverenje u ljude. Ne u sistem. Ali u ljude. But anyway.

Dok tako ležim u ambulanti svaki dan po sat vremena, gledajući u plafon dok primam bocu za bocom infuzije, pokušajavući da umilostivim svoj pankreas, nežno se dodirujući po stomaku i pevušeći mu “Počnimo ljubav iz početka”, iskristalisalo mi se nekoliko životnih istina. Iliti opštih mesta. I don’t give a…

1) zdravlje jeste realno najbitnije. Jer ne postoji ništa gore nego kada se sjebeš do te mere da nemaš snage ni da se prepireš sa sestrom na šalteru da te doktorka primi, jer ti je toliko loše da želiš samo da se sakriješ pod kamen i rikneš

2) moraš da napraviš razliku između svakodnevnih “bolića” i kenjkanja i stvarnih problema. Jer ako svoju energiju trošiš na hendlovanje ovih prvih sranja, ostaćeš prazne baterije za pravo sranje kada naiđe. A naići će. Jer život.

3) možeš da bežiš od svojih problema i obaveza i dugova prema sebi i svom zdravlju, ali onda, u svom tom osvrtanju unazad da vidiš koliko daleko si im umakla, zvekneš glavom o zid. Od armiranog betona.

4) ishrana treba da bude jednostavna stvar, životno zadovoljstvo, a ne izvor frustracija. Jedi ono što ti prija. I što prija tvom telu. Ne ono što jede neko ko ima telo kakvom ti težiš. Umerenost je ključ. Jednostavno. Bolno jednostavno.

5) kad smo već kod bolno jednostavnih stvari: redukcione dijete nisu lake. Jednostavne su: jedeš manje. Moraš da se odrekneš nekih stvari. Jebiga. Ne možeš da imaš sve. Na tebi je da proceniš koliko nešto stvarno želiš i koliko čega si spremna da žrtvuješ (ili uložiš) da do toga dođeš.

6) to što neko izgleda kako izgleda znači “go qraz”. Da, možda ta utegnuta riba sa trbušnjacima izgleda tako jer eto, ne jede meso. Ili možda izgleda tako uprkos tome što ne jede meso. HAH! Možda ona devojka tamo ima odličnu zadnjicu jer radi čučnjeve sa pink tegićima. Ili – ima odličnu zadnjicu uprkos tome što radi idiotske vežbe JER GENETIKA. Gledaj svoj tanjir. I svoj trening.

7) trening. Super su programi, faze, šeme, periodizacije, ondulacije, peaking periodi, deload nedelje, programirani odmori, promene u tempu, supersetovi, dropsetovi, megasetovi, kakogodsetovi… a znaš šta je još super? Ponekad samo otići u teretanu i raditi ono što ti se radi. Veseliti se svakom treningu. Biti random.

8) chill the fuck out. Život je ionako sranje sam po sebi. Što ga dodatno komplikovati glupostima?

Now, go & get sum’.

Pass it on!

1 thought on “Slom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *