Reboot

Predivan je osećaj vratiti se treninzima nakon velikog sranja koje me je zadesilo. Iako sam jaka koliko i prerano rođeno mače, iako mi se čini da dobijam upalu mišića samo od uzdisanja nad svojom zlehudom sudbom – divno, divno, predivno je družiti se ponovo sa gvožđem.

200454

Ovaj put sam rešila da ne pametujem previše i da ne pokušavam da „gradim višespratnicu na grani sasušenog drveta“. Krećem lagano, maltene od nule, vodeći računa da naučim svoje telo da se ponovo kreće kako treba, a ne da brojnim kompenzacijama zaobilazim pokrete koji me bole, a ne bi trebalo da me bole (dragi sakro-ilijačni zglobe sa desne strane, prestani da budeš kučak and love me back. Faithfully yours, Ivy).

Kada nešto počinješ od nule, to ume da bude itekakav udarac za ego. Mislim, alo, iskorak sa praznom šipkom (doduše, anteriorno opterećen, kao za prednji čučanj, ocena 5.0 za stil i izvedbu, bonus poeni za tužnu grimasu). Mrtvo dizanje sa samo dve „pogače“ (tega od 20kg) sa strane. Bench koji već na 45kg posle nekoliko ponavljanja postaje klimav. Nije me toliko bilo briga šta drugi misle (mada ima komentara u fazonu „što to malo ne pojačaš, jaka si?“), koliko obraćam pažnju na sopstveni feedback, pokušavajući da procenim koliku je štetu zapravo proizvela teška infekcija koju sam pregurala, a koja je moje, nekada divne i preljepe vene, zahvaljujući litrima infuzije redukovala na prizor tipičan za kakvo dijete sa kolodvora ZOO. Anyhoo…

moj novootkriveni entuzijazam je toliko zarazan, zahtevao je stručni nadzor hehe
moj novootkriveni entuzijazam je toliko zarazan, zahtevao je stručni nadzor hehe

U skladu sa razmišljanjima sa kreveta za infuziju iz prethodnog teksta, trudim se da ponovo pronađem radost i zabavu u treningu, a da spartanski „go heavy or go home“ mindset pošaljem na neplaćeno odsustvo. Za sada, nakon nekoliko treninga, osećaj je dobar. Još uvek tripujem da sam superheroina. Hah.

treba mi plašt, obezbedite mi plašt *-*
treba mi plašt, obezbedite mi plašt *-*

Pored toga što sam stavila na klupu „beast mode ON“ verziju sebe, posebno zadovoljstvo mi pričinjava treniranje drugih. Nije lažna skromnost, već moj superego kada kažem da se više radujem novim ličnim rekordima svojih „apostola“, nego sopstvenim. Bilo da su u pitanju osobe koje treniram neposredno, ili su u pitanju long-distance trainees, predivno je gledati ih kako jačaju iz dana u dan. Štaviše, neki od njih su postigli neverovatan napredak za kratko vreme (pri čemu naročito moram da istaknem Tihanu a.k.a. Wandering Polka Dot, koja je postala „blistavi primer“ kako žensko čeljade treba da se ponaša u teretani prepunoj braćala, a koja je već sada, nakon manje od godinu dana ozbiljnog treninga uspela da postigne više nego ja za 3 godine, što je za mene, kao trenericu, jezivo uzbudljiv osećaj). Već sada se kao dete radujem njihovim novim ličnim rekordima koji im tek predstoje.  <3

U međuvremenu, radim na jednom malom/velikom projektu, koji će biti adekvatno propraćen na ovom blogu, a koji će startovati sredinom januara (kada prođe period masovnih oždera hehe). Neću još uvek otkivati detalje, ali ako ste zainteresovani da trenirate i jedete sa mnom, svratite na ovaj blog početkom 2017. Možda baš vi uđete u krug odabranih. 😉

Do sledećeg apdejta, go lift some heavy shit. 😉

Pass it on!

1 thought on “Reboot

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *