Motivacija je sranje

Ne, nije click-bait naslov. Stvarno to mislim. Motivacija je sranje. Zato što je laž. Zato što je rezultat okolnosti koje su apsolutno promenljive, i samim tim i ona je promenljiva. Zato što je bazirana na tvojoj percepciji koja je najčešće pogrešna. Zato što dođe i prođe, i samim tim na nju ne možeš da računaš.

Da elaboriram malo. Na prethodnom blogu sam često kao ilustraciju teksta umela da okačim neku sliku devojke ili žene koja vežba, i koja izgleda kao da vežba, tj ima nešto mišićne mase. Cilj je bio da dokažem da žensko koje radi sa težinama ne izgleda neobično poput bilderki koje se pucaju steroidima, i na taj način motivišem čitateljke da pruže šansu treningu koji je potpuno drugačiji od onoga koji je “namenjen ženama”, tj “nežnijem” polu. (btw posebno mi se govna jedu od ovoga “nežniji” pol, jer implicira da su žene krhkije i slabije, ergo inferiornije od muškaraca. čibe.)

Međutim, kako sam u međuvremenu “odrasla” kao kouč i shvatila da sam itekako umela da body shameujem na prethodnom blogu (potpuno nesvesno i iz najbolje namere, ali to me ne opravdava), tako sam i došla u fazu kada neke stvari treba nazvati pravim imenom. Zato i ovaj tekst.

(dubok uzdah)

Žene… ako ste videle fotku “zategnute” devojke, sa trbušnjacima, što onim 6-packom, što spoljašnjim kosim mišićima i u tome vidite motivaciju da promenite vaše životne navike, odmah da vam kažem: na pogrešnom ste putu.

Bitno je da znate da ta devojka zapravo ne izgleda tako. Ako nije fotošopirana, onda je u formi za poziranje, sa veoma niskim procentom telesne masnoće, što nije održivo na duge staze. I ne samo što nije održivo, nego nije ni zdravo. I dok vi u tome možete videti upornost i istrajnost, pa čak i lepotu, ja u tome vidim mesece i godine odricanja, što u smislu hrane, što u smislu društvenog života. Vidim neredovne menstrualne cikluse, vidim začetke osteoporoze, vidim poremećen rad tiroidne žlezde, neredovnu probavu, razdražljivost, depresiju, potencijal za poremećaj ishrane. Vidim razorena prijateljstva, vidim veze u kojima partner trpi, vidim opsesivno-kompulzivno brojanje kalorija. Vidim sve one stvari koje jesu realne i opipljive, ali nisu “sexy”. To što vi vidite je šarena laža. Projekcija. Hologram. Laž.

Ma kakav da je životni cilj u pitanju, na pogrešnom ste putu ako percepciju sebe bazirate na nečemu što ste idealizovali u svojoj glavi. Ne možeš da gradiš kuću na oblaku. Ne možeš da gradiš sebe i svoje telo, ako ti je koordinatni system sastavljen od fotošopa i ideala i promašenih i prevelikih očekivanja. Pašćeš.

Na kraju krajeva, da li možeš da se zakuneš da bi ti život bio bolji kada bi sada magično dobila six-pack i telo fitness modela? Pa ne bi. Zapravo, poenta treninga snage koji tako uporno promovišem, da sam i sama sebi dosadila, je da kroz proces rada na sebi i fizičkog jačanja, osnažiš sebe iznutra. Psihološki. Poenta je u procesu, ne u krajnjem rezultatu.

Zato i ta uporna mantra. “Gledaj svoj trening. Gledaj svoj tanjir. Gledaj svoje telo.”

“Koliko mi vremena treba da imam ovako dupe? Koliko puta nedeljno treba da idem u teretanu, šta da jedem?”

Treba ti ceo život. Jebeno ceo život. Svaki mišić na tvom telu je rezultat svega što si ikada radila u životu. Baš kao što je svaka tvoja rečenica koju izgovoriš rezultat svog dosadašnjeg životnog iskustva. I zašto je bitno “dupe” NN devojke o kojoj ne znaš ništa? I koju si svela samo na parče mesa sa buta? Da li znaš kakvu joj zadnjicu ima majka ili baka? Ili da li je možda nekada nešto trenirala u detinjstvu? Ne znaš ništa. Samim tim, taj ideal kojem težiš je potpuno besmislen.

Takvo “dupe” nećeš imati nikad. I ne treba da imaš. Fokusiraj se na sebe i od svog “dupeta”, ma kakvo da je, napravi najbolje “dupe” koje možeš. Ne poredi ga sa tuđim zadnjicama. Own it.

A ako zaista želiš da se menjaš, da okreneš novi list, prvo dobro razmisli. Odradi soul searching i otkrij šta je to što zaista želiš, a ne ono što se od tebe očekuje.

Motivacija… inspiracija… Sve je to lepo, ali prolazno. Znaš šta nije? Disciplina. Jbna disciplina. Zato što je odlika karaktera.

Misliš da se meni uvek ide na trening? Da nekad ne bih radije ostala kući i čitala neku knjigu ili samo ležala na podu i gledala u plafon, dok slušam muziku? Ali opet odem. I odradim trening kako treba, što ne znači da nemam vremena i za ovo drugo. Kada imaš balans u životu, disciplina nije toliko strašna reč.

Jebeš motivaciju. Razmisli dobro šta želiš. Prelomi. Preseci. I uradi ono što treba da se uradi. Najveću bitku vodiš sama protiv sebe. Ali dobra vest je što tog protivnika odlično poznaješ.

Suck it up, buttercup.

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *