Ono o čemu ne pričamo: prejedanje iliti binging

Scenario bi išao otprilike ovako. Vodiš računa o tome šta jedeš i kako se hraniš. Edukuješ se o tome, u pola dana i u pola noći možeš da izdeklamuješ koje namirnice su loše, a šta treba da sadrži idealni smoothie. Preventivno zaobilaziš pekare, izbegavaš šećere, hranu ne soliš previše, tek koliko mora da ne bude bljutavo, a margarin si odavno zabranila i sebi i drugima. Idol si svih.

Ali onda se dogodi to nešto. Taj neki događaj. Nečiji rođendan, recimo. Odlaziš tamo samouvereno, jer znaš da ćeš jesti meso bez hleba, da ćeš se natrpati salatom, kao i da ćeš se zadržati na jednom parčetu rođendanske torte, jer realno, tvoj cilj je najbitniji. Taj neki cilj koji si zacrtala sebi. I naravno da nećeš dozvoliti nekom trivijalnom rođendanu da sjebe tvoj nenadjebivi karakter. I dok prinosiš to parče torte usnama, osećaš kako se pojačava salivacija. Zabranjena hrana je tako jebeno ukusna. Kao narkotik. Ni sama ne znaš kad pre se to dogodilo, tvoj tanjir je prazan. Ispucala si svoj “slatki greh”, to je to. Ostani karakter.

I forsirano se diviš sebi dok ulaziš u stan po povratku sa rođendana. Pa i nije bilo toliko teško, naprotiv, lako je. A to parče torte nije strašno, ionako ćeš ga sutra sagoreti na treningu. Ni sama ne znaš kako si završila u kuhinji, preturajući po kuhinjskom ormariću. Čini ti se, ali nisi sigurna… tu negde je bila neka čokolada koju ti je davno neko poklonio, a ti si je sakrila od sebe… i to sa suvim grožđem, bezveze. Ko još meša voće i čokoladu, svašta. Op, op! Evo je. Hm. Ma da pojedeš još jedan red čokolade, baš ti je ona torta prijala? Što da ne. Ionako te čeka trening sutra.
A možda još jedan red? Ma… zajebi me. Šta sad, poješćeš celu. to je nekih bednih 420 kalorija, ionako je od 80 grama, mamuimjebem. Sutra ćeš preskočiti doručak, i problem rešen. Genije si. Primećuješ da te peti i šesti red čokolade nisu baš oduševili kao prvi. Verovatno zato što si ih bukvalno progutala, bez trunke uživanja. Šteta, šteta… Hm. Videla si u obližnjem marketu da je neki čips na akciji. Naravno, ti ne jedeš to smeće, ali hej, kad je bal, nek je maskenbal. Ili što bi mi iz ovih krajeva Srbije rekli, kad ide burek, nek’ ide i tepsija.

Sjuriš se u prodavnicu, obećaš sebi da si sišla samo po čips, however… čokoladni krem na akciji. Smešno jeftin. Toliko smešno jeftin da bi prosto bio greh da ga sebi ne priuštiš. Ionako je današnji dan izuzetak. A sutra ćeš sebe kazniti sa dodatnih 60 minuta trake ili eliptika.

Nekoliko sati hedonizma izazvalo je walk of shame do vage narednog jutra. Besna si na sebe. Ljuta. Neverovatno kako je jedan dan uspeo da sjebe sve ono što si radila prethodnih 10. Ljutito oblačiš širu garderobu za trening, sebi određuješ samo salate i pileće belo za narednih nekoliko dana i rešavaš da pogineš na treningu za kaznu. Šteta mora biti sanirana.

I šteta će biti sanirana. Do narednog “događaja”. I novog kruga krivice, prejedanja, mržnje i prezira prema sebi.

I šta sad?

Gle, iako ovo gore što sam navela nije primer iz ličnog iskustva, nerado priznajem da sam i ja imala svojih bindžing epizoda. Svi oni koji se bave treningom su ih imali. Laže ko kaže da nije. Ali nemoj da zbog toga pomisliš da je to “normalno”. Nije. To samo sugeriše da je ova “branša” itekako sklona patologiji tj poremećajima ishrane, jer se sve svodi na beskrajna odricanja kada je hrana u pitanju.

Istina, nikada se nisam bavila body buildingom, pa da prolazim kroz drastične cutting faze pred poziranje, nakon čega obavezno sledi bindžing, kao vid kompenzacije za sav duševni bol svakodnevnog brokolija. Moj “sektor” je više strength training i general badassery, ali opet je prisutan taj neki OCD kada je hrana u pitanju. Još kada imaš lični istorijat znatnog fatlossa koji ti kao mač visi nad glavom, jer je statistika protiv tebe… jebiga.

Pa opet, iz iskustva, par saveta.

Najbitnije: nema satanizovanja hrane. Nisu hidrati problem. Nisu masti problem. Problem je kada sebe lišiš nečega što je tvom organizmu potrebno, bilo iz fizioloških, bilo iz hedonističkih razloga. To na kraju uvek, ali uvek rezultira bindžing epizodom. Naročito ako je u pitanju izbacivanje šećera.

Evo sopstvenog primera: nekada davno sam bila na ketogenoj dijeti. Bejsikli, slanina, čvarci, kajmak i sardine po vasceli dan, 7 dana u nedelji. I tako nekoliko nedelja. Sebi bih jednom mesečno dozvolila “cheat day”, kada bih imala pravo da jedem šta poželim. I onda bih danima maštala o tome šta ću da jedem taj dan (kontate patologiju u tome?), da bih na taj dan, potpuno rendom, uzela kutiju najobičnijih bejzik 101 vanilica i potamanila je celu u roku od 10 minuta. Nakon toga je usledila “Milka” sa keksom od 300 mića, dakako. Pa restoranska pizza. Pa krofne. I još ponešto.

Šta mislite, da li bi mi se to dogodilo da sam svaki dan sebi dozvolila da smažem po koji redić čokolade? Ili da sam posle treninga tu i tamo pojela tanjir špageta ili pirea? Da sebe uporno nisam lišavala nečega što volim? Pa ne bi.

Zato, nemojte ni vi.

Druga bitna stvar kod bindžinga je dostupnost hrane. Okej. Ako na gajbi imaš gomilu ukusne visokokalorijske hrane u šteku, a pritom držiš dijetu koja je veoma restriktivna, desiće se. O, kako će se samo desiti. Makni to. I ne kupuj. Kada ti se baš prijede, baš baš, izađi i kupi. Ali samo to.

Treća stvar – provali šta je tvoj okidač za bindžing. Često je koren psihološke prirode. Svađa sa partnerom. Loš dan na poslu. Poremećeni odnosi unutar porodice. Kada vidiš šta će da se dogodi, okruži se prijateljima i ljudima koji će ti pomoći da tu akutnu frustraciju kanališeš na neki drugi način, a ne kroz hranu.

Četvrto – ne kažnjavaj sebe još restriktivnijim dijetama i umiranjem na treningu naredni dan. Što je restrikcija veća, to je rizik od ponavljanja prejedanja veći. Takođe, ne juri da što pre anuliraš “štetu” nastalu prejedanjem. To je ionako water weight, tj zadržavanje vode od ogormne količine hidrata i soli, proći će za par dana, samo nastavi da jedeš normalno.

Peto – nadovezuje se na prvo: jedi normalno. I slano, i slatko i masno i ne seri više sa upornim odricanjem i izbacivanjem namirnica, jer guess what – nauka kaže da ti trebaju i masti i hidrati i soli.

Na kraju, čak i kada se desi, a dešava se… nema razloga da se osećaš loše. Samo se naredni dan vrati u normalu, a telo će pratiti. Ne pravi opsesiju, to je samo hrana. I kao takva, ne postoji “dobra” i “loša”. Prestani da joj pridaješ ljudske karakteristike, jer ako je tako posmatraš, rizikuješ da ona preuzme kontrolu nad tobom, umesto ti nad njom.

Balans, sestre moje, balans. A ne zvona i praporci. Tj umiranje na treningu i izgladnjivanje.

Pass it on!

1 thought on “Ono o čemu ne pričamo: prejedanje iliti binging

  1. Poznajem devojku kojoj se ovo desava, ali je ona pocela da pribegava povracanjima posle prejedanja. Ceo svoj zivot se pati sa viskom kilograma, oko 20-30 kg viska, i odlucila je da ce da ide kod nutricioniste, koji joj je prepisao Hrono ishranu. Kada mi je ispricala da sme da pojede samo tri obroka u toku dana, bez ugljenih hidrata, i da je gladna po ceo dan, ja kao laik sam videla da je nutricionista kreten. I dosao je neki rodjendan, gde je pojela parce torte, i kuci se naterala posle toga na povracanje. I sta je tu problem , sem sto nutricionista treba da pocne da kopa kanale ? Sto ona misli da je on u pravu, i nasla se u zacaranom krugu, nije pronasla stil zivota, nego je pronasla ozbiljan problem. Nasla je i trenera sa kojim trenira u teretani, koji nije dovoljno strucan, i nije joj sugerisao da je taj plan ishrane stetan za nju. Ja sam kao prijatelj pokusala da joj kazem nesto, osula je po meni tezak rafal. U narednim mesecima je od srecne i vesele devojke postala nesrecna i maliciozna, pocela je da mrzi sebe i druge, i samim tim je izgubila ljude oko sebe, i medju njima sam i ja…I namece se zakljucak da mi svi kao povrsni retardi treba da buljimo u neke ribe sa instagrama i da se stiskamo da budemo kao one. Ko ce onda da bude kao mi, ako necemo mi? Ovo nase telo nas sluzi i brine o nama, dugujemo mu kraljevski tretman i postovanje, strije, celulit, visi sisa do poda, postuj to, jer tvoje telo stalno trazi najbolji nacin da se prilagodi sranjima koje mu priredjujes. Tu cu da stanem jer nemam tendenciju da pisem clanak, nego komentar 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *