Guza kao Ivanina

Pre nekoliko dana sam imala zanimljivu situaciju u teretani. Naime, kako tamo važim za nekoga koga pitaju za savet kada je trening osoba ženskog pola u pitanju (valjda izgledam kao neko ko zna šta radi, štajaznam), dok sam upravo završavala set teških čučnjeva, prišla mi je jedna nova vežbačica (napomena #1 don’t ever do that, btw – nikakav kontakt očima sa osobom koja ima sopstvenu težinu na ramenima) i postavila mi jednostavno pitanje.

“Koliko meni vremena treba da treniram ovde da bih izgledala kao, recimo, Ivana Španović? Onako, da izvajam guzu?” (napomena #2 nikada, nikada, nikada ne koristi reč “guza” u konverzaciji sa osobom koju vidiš prvi put u životu).

Vratila sam šipku, uzdahnula duboko, i bez imalo odmeravanja fizičke pojave gorepomenute devojke, ravnodušnim glasom rekla: “Nikad”.

Okej, to je bilo hladno. I surovo. Na kraju krajeva, ko sam ja da kenjam po tuđim snovima? Ali pre nego što mi prilepite etiketu hejterke i baksuza, saslušajte moju elaboraciju.

Dakle, random devojko, nikada nećeš izgledati kao Ivana Španović. Prvo, nemate identičnu građu. Genetika vam je različita. Drugo, Ivana se bavi sportom od malena i iza sebe ima godine treninga. Treće, Ivana je profesionalni sportista i čitav svoj život je posvetila troskoku. Svaki sekund svakoga dana, svaki zalogaj koji unese u sebe, svaki minut sna, sve što radi je usmereno ka ostvarenju jednog, jedinog cilja, a to nije “guza” za kojom ti čezneš, već što bolji rezultat u sportu kojim se bavi. Ivana trenira za rezultat, za performansu, a ti bi da treniraš za estetiku.

Zapravo, jedini način da imaš telo kao Ivana Španović je da zapravo budeš Ivana Španović. Da imaš godina koliko ona, roditelje kao ona, genetiku kao ona, trening kao ona, ishranu kao ona, disciplinu kao ona. Ne postoji taj trening, ne postoji ta ishrana, ne postoji ta opcija koja će da nadomesti sve to.

Uostalom, smatram veoma nepristojnim što se jedna od najboljih troskokašica sveta poistovećuje sa komadom mesa. “Hoću takvu guzu”. “Hoću takav stomak”. Ma šta ti hoćeš? Ti misliš da je izgradnja tela kao poručivanje iz jelovnika?

Pa kada bi znala koliko godina odricanja i treninga je potrebno za to, odustala bi. Zapravo, najveći broj i odustane, jer ne mogu svi da budu vrhunski sportisti. Misliš da su 4 treninga nedeljno dovoljno? Tih 6 sati koje provedeš u teretani će ti dati telo Ivane Španović? A ostala 162 sata tokom nedelje nisu bitna?

I donekle mogu da razumem da devojke poput Ivane, Marise Inde i mnogih Instagram fitness modela budu nekome inspiracija, ali graditi sopstvene snove i planove na nerealnim očekivanjima nije ništa drugo nego jednosmerna karta ka frustraciji. Ne možeš da izgledaš kao one. Ne mo žeš.

Ali znaš šta možeš? Možeš da prihvatiš svoja genetska ograničenja. Možeš da prihvatiš stvari na koje ne možeš da utičeš. I onda, na toj zdravoj i razumnoj osnovi, na temelju koji je čvrst i postojan, počneš da gradiš najbolju moguću verziju sebe. Svakako ne možeš izgledati kao Ivana Španović. Ali zato možeš izgledati kao ti. Work with what you got.

I batali me onoga “shoot for the moon” bullshita. Šta, kao i ako promašiš, bićeš među zvezdama? E pa nećeš. Ako sebi postaviš nerealan cilj, fejlovaćeš i osetićeš se skrhano, slomljeno i kao luzer. I trebaće ti dugo, dugo vremena da se ponovo pokreneš.

Ne može svako da bude Ivana Španović. I to je ok. Jer ne može svako ni da bude ti.

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *