Bez dobrog disclaimera

disclaimer: tema o kojoj želim da pišem je osetljiva. Veoma osetljiva. I svesna sam da baš zbog toga, postoji realan rizik da će ovaj tekst svako protumačiti u skladu sa svojom pristrasnošću. Pisaću o sportu. I to o onom delu gde se (anti)diskriminacija i fair play oštro sukobljavaju. Imena su izmišljena, baš kao i cela ova priča. Pa opet, moralna dilema je stvarna i iz dana u dan sve aktuelnija. 

Milan i Milena su generacija.

Žive u istom bloku zgrada, u susednim ulazima. Zajedno su išli u osnovnu školu, bili u istom odeljenju. Odrastali su u teškim vremenima, kada je malo šta moglo da donese osmehe na klinačka lica. Osim čokolade tu i tamo, i ponekog uspeha naših sportista.

Naročito košarkaša. Iz njihovog grada je bio onaj jedan, koji je kasnije osvojio zlato. Kud’ ćeš veću motivaciju? Ubedili su roditelje da ih puste da treniraju košarku. Nije to mala stvar u to vreme. Članarina nije skupa, ali kvalitetne patike, pa oprema za trening… Mali je grad, naravno da klub nema novca.

I tako, Milan i Milena bi išli na treninge 4 puta nedeljno, a noćima bi ostajali budni do 4 ujutru, samo da bi gledali direktne prenose utakmica NBA lige. I u odeljenju bi bili nerazdvojni. Malo ko drugi je imao strpljenja za svu tu terminologiju kojom su baratali, dok su sa neskrivenim žarom pričali o utakmici od prethodne noći, kada je Klivlend pobedio Portland u gostima. Pick-and-roll, alley-oop, lopta na postu, horog, škk? Ali oni su savršeno baratali tim tajnim jezikom. A i koga briga šta drugi misle.

Na časovima fizičkog bi ponekad igrali jedno protiv drugog u mešovitim ekipama. Milena je obožavala Milana, to joj je bio najbolji drug. Milan je obožavao Milenu, pričao joj je o svemu. O svom osećaju promašenosti i zadovoljstvu koju je osećao samo kada je sa loptom u ruci. Ali Mileni nije bilo pravo što na terenu nije mogla da mu parira. Nije bilo šanse da ga sustigne u kontri, uvek je bio za korak ispred nje. Čuvanje Milana u reketu je bilo frustrirajuće, jer je Milan jednostavno uvek znao način da iskoristi svoju snagu i brzinu i okrene Milenu oko sebe.

Jednom, dok su vežbali basket na igralištu blizu škole, Milan je uspeo da zakuca. Hej… prvo zakucavanje u životu. Milena je bila srećna zbog njega… ali i pomalo tužna.

Koliko još moram da treniram da bih zakucala? Nije fer… on je tek par santima viši od mene… Da li ću ja ovo ikada moći?

Kako su oboje bili dobri u basketu, klub im je ponudio stipendije. Milena je bila zapažena na poziciji krilnog centra. Imala je probojnost i nije se plašila duela. Milan… Milan je bio izuzetno talentovan, ali njegove neobjašnjive oscilacije u igri nisu nailazile na opravdanja trenera i saigrača. Uskoro su počele da kruže priče o njemu. Da je drugačiji. Protivnički igrači su ga provocirali. Saigrači nisu želeli da sarađuju sa njim. Košarka je gubila draž za Milana.

Milena je znala zašto. Ono što je do srednje škole sumnjala, Milan joj je priznao nakon svog 18. rođendana. On nije srećan u svom telu. On mrzi svoje telo. Mrzi ono što ga čini muškarcem. Oseća da to kako izgleda nije ono kako se oseća. Da to ne sme da prizna roditeljima i da se plaši svoje budućnosti, jer ne vidi sebe u njoj. To veče, Milena ga je zagrlila i obećala mu da nikada neće biti sam. I šta god da ga muči, ona će biti tu za njega.

Nakon nekoliko intenzivnih i burnih godina, ispunjenih svađama i oštrim polemikama sa roditeljima, pretnjama smeštanjem u ludnicu i izbacivanja iz stana, Milan je doneo najveću odluku u svom životu. Uradiće to. Izvršiće operaciju promene pola.

Milena je bila uz njega sve dok medicinski tehničari nisu došli da ga odvedu u salu. Gledala je dok su mu postavljali centralni kateter… dugo je posmatrala njegovo uplašeno, ali i uzbuđeno lice koje se dosta promenilo usled hormonske terapije… ali bi ga uvek prepoznala po tim širokim košarkaškim ramenima.

Par godina kasnije, Nevena nestrpljivo čeka ispred sportske hale. Mileni se upravo završio trening. Odvešće je na kafu negde i reći joj veliku vest. Vraća se treninzima. Košarka će ponovo biti njen život. Možda će čak zaigrati sa Milenom u istoj ekipi. Oboje su krilni centri, sjajno će se dopunjavati. Pa to je sjajna vest!

Klub dobija sjajno pojačanje. Nevena je pre par godina benčovala preko 100kg. Mogla je da počisti sa poda na ramena 80kg, kao od šale. Nevena je zakucala prvi put u 8. osnovne. Nevena je nepobediva u reketu. Nevena je najjača u duel igri. Nevena… Nevena je bila Milan.

I Nevena je divno biće. I Nevena je mnogo propatila u životu. Milena može samo da pretpostavi koliko.

Ali Nevena je po rođenju bila muško. Iako se rodila 3 meseca kasnije od Milene, Nevena je uvek bila jača od nje zahvaljujući tome što je muško. Njena mišićna vlakna su veća od Mileninih. Ona od prvog dana rođenja ima više mišićne mase, nego Milena. 40% više u gornjem delu tela, 33% u donjem delu tela. Tokom napornih treninga, Nevena je napredovala daleko brže zbog toga. Zbog testosterona, ona bi za mesec dana treninga mogla da izgradi i do pola kilograma mišićne mase. Nevena samo 125 grama. I ne čudi što je Nevena zakucavala još u osnovnoj školi. Bila je skočnija jer je bila jača. Duel igra joj je bila bolja, zato što je bila jača. Odnos mišića i masti u telu joj je bio duplo povoljniji u odnosu na Milenu.

Da, Milena je sticala snagu tokom treninga i svog razvoja, ali ni približno istim tempom kao Nevena. Ne zato što je bila lenja, što joj je nedostajalo discipline. Uvek će se sećati letnjih priprema na Zlataru kada je ispovraćala bogaoca od muke i napora. I njen trud se isplaćivao. Double-double na skoro svakoj utakmici.

Ali Milena, ma koliko dobra bila, nema šta da traži u duelu sa Nevenom. Ako krene da trči kontru, Nevena će je bez problema sustići i raspaliti joj rampu na polaganje. U identičnoj situaciji, ali u izmenjenim ulogama. Milena teško da bi mogla da sustigne Nevenu… a i da je sustigne, tu bi bila samo da posvedoči njenom zakucavanju.

Nevena želi da igra jer voli košarku više od svega. To joj je život. I Nevena treba da igra košarku. I Milena će je podržati, kao što joj je obećala one večeri. Iako će je to koštati manje vremena provedenog na terenu, iako će to uticati na njenu poziciju u timu, na njenu profesionalnu karijeru, pa čak i egzistenciju… podržaće Nevenu. I nikada joj neće reći ono što je prvi put posmislila na onom igralištu. Da nije fer.

I ne. Nije fer.

 

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *