5 brzih i lakih saveta tipovima da ne budu govna u teretani

Višemesečnu pauzu na blogu sam rešila da presečem jednim kraćim tekstom. Za razliku od prethodnih, ovaj je namenjen isključivo muškim trenerima i vežbačima, koji teretane doživljavaju kao svoj lični dominion, mesto gde se osećaju kao alfe i nedodirljivi bogovi, naročito kada u taj njihov prostor uđe ženska osoba.

Mala digresija: žene u principu, imaju veliki problem sa teretanama. Nije u pitanju izbegavanje fizičkog napora. Nije ni strah od savladavanja novih vežbi i pokreta. Nije ni frka od pomeranja granica sopstvene izdržljivosti i stavljanja svoje žilavosti na probu iz treninga u trening. Problem najćešće leži u muškoj populaciji koja je u teretani.

Odmah moram da napomenem; u svojoj dugogodišnjoj “karijeri”, nagledala sam se raznih likova po teretanama i istina je da tu i tamo može da se nađe momak koji je učtiv i ima poštovanja prema vežbačicama. Međutim, daleko, daleko više je onih koji prisustvo žene, (koja je, jel’te, po prirodi stvari, fizički slabija, barem po defaultu) koriste kao priliku da nameću svoje mišljenje (za koje ih niko i ne pita), a neretko i šansu da “do’vate nešto”.

Prvo, osvrnula bih se na najčešću grešku koju prave treneri. U pitanju je pretpostavka da svako žensko koje dođe u teretanu, dolazi da bi smršalo. Pre svega, veliki shout-out za moje očne mišiće (naročito superior rectus). Da nije njih, oči bi mi do sada ispale od upornog prevrtanja na svakog trenera koji bi novopečenu članicu teretane, odmah po uzimanju novca za prvi mesec, poslao 30 minuta na traku dok on češka jaja ili drka mobilni telefon. Nebitno je da li vežbačica izgleda kao fitness model ili ako ima viška, svaka će završiti na traci. Ponekad kao bonus može dobiti bezobrazno i nimalo diskretno “odmeravanje” od glave do pete od strane “dežurnog instruktora”, ali rezultat je uvek isti.
pouka: ne želi svako da smrša. Neke žene dolaze da se oporave od povrede, da poboljšaju kondiciju, mišićni tonus, poprave držanje, da ojačaju. Ne budi lenja smradina, već svakoj klijentkinji pristupi kao što bi pristupio braćali. Sa poštovanjem.

Drugo, podučavanje. Velika je verovatnoća da će dobar deo vežbačica neku vežbu raditi prvi put, te da će biti neophodna pomoć i detaljnije podučavanje kako vežbu izvesti pravilno. Stvari koje je OK uraditi: prvo vežbu demonstrirati lično (batice, ako si dežurni trener i na posao si došao u farmerkama ili japankama i mrzi te da nekoga naučiš čučanj, pa ne znam šta bih ti rekla…). Objasniti rečima sam pokret. Pratiti vežbačicu dok radi, prvo bez opterećenja ili sa malim opterećenjem, proveravati tehniku i davati verbalne naznake tokom izvođenja vežbi. A ne odmah skočiti na nju i celu je izvatati po telu kako bi joj pokazao kako se vežba radi. To je jebeno nepoštovanje i tuđeg prostora i tuđeg tela. To se ne radi. To se NE SME.
pouka: ako je neophodan fizički kontakt, a ponekad jeste: prvo tražiš dozvolu uz objašnjenje koja je svrha tog dodira, a onda taj dodir tačno opišeš. Primera radi, kada pokazujem čučanj, i hoću da “popravim” izlazak iz rupe, reći ću klijentkinji “ako nije problem, staviću ruku na tvoj donji deo leđa kada se spustiš skroz dole, kako bi znala da aktiviraš zadnjicu kada kreneš da se dižeš, tako što ćeš gurati donjim delom leđa moj dlan. Da li je to ok?” ETO. NIJE JEBENO TEŠKO.

Treće: žene imaju grudi. Bench press je vežba za grudi. Ne znam kako bih ti rekla, ali ne postoji vežba u teretani koja je isključivo za muškarce ili isključivo za žene. Da, žene su slabije u gornjem delu tela, da, verovatno će morati da rade sa praznom šipkom u početku, i da, to će da iznervira braćale koje su došle da stenju dok polubenčuju 100kg (znaš ono, samo saviju lakat, a šipka im ne dodirne grudi, ali stenju kao da napokon prekidaju zatvor koji je trajao 10 dana). Pa?
pouka: ženama je mesto i na benču. I u kavezu za čučanj. Svuda. Ne samo u kardio-sekciji teretane.

Četvrto, a ovo se više odnosi na druge vežbače: ako te neko nije pitao za mišljenje o nečemu, zadrži ga za sebe. Ozbiljno. Mansplainere smatramo najvećim govnima i u normalnim okolnostima, krivični zakon bi dozvolio nanošenje teških telesnih povreda takvim ljudima. No, kako ne živimo u savršenom svetu, nismo u mogućnosti da vam zavarimo šamar ali vrlo lako možemo da vam sasvim slučajno ispustimo teg od 20kg na nogu. Ili na jaja. Opcije su brojne.
pouka: ukoliko vidiš da bilo koji vežbač ili vežbačica radi vežbu ili koristi spravu na način koji može dovesti do direktne povrede, OK je da se umešaš. Ako ti se ne dopada širina kojom neko hvata polugu na latu ili dubina do koje ide na leg pressu ili range of motion kod potiska za ramena sa bučicama, važno je da sebi ponavljaš u glavi sledeću rečenicu “NE TIČE ME SE”.

Najzad, peto: poštuj tuđi prostor i tuđi napor. Ako vidiš da je žena u sred serije, ne bulji u nju, ne pokušavaj da pričaš sa njom, ne prilazi joj, i naročito ne dodiruj je. Ako zaista želiš da muvaš nekoga, teretana nije mesto za to. Žene se sa pravom osećaju naročito ranjivo i ogoljeno okružene gomilom primata bez trunke respekta i manira. Još samo TI fališ.
pouka: jednostavno nemoj. Jadan si. I sva je prilika da te ne bi takle ni štapom jer si šaban.

Je l’ da da nije teško?

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *