Ništa ja ne moram

Ovo je jedan od verovatno najtežih tekstova koji sam ikada pisala na blogu. Ne toliko zbog tematike, koliko iz razloga što ovim na neki način uskačem sebi u usta. Kao neko ko vodi fitness blog, nije moj posao da te teram na razmišljanje o suštini svega, o tome kako svet funkcioniše. Moje je da te ubedim kako nisi okej, i kako ćeš jednog dana kada budeš izgledala onako kako misliš da trebaš da izgledaš biti okej i da sam ja tu da ti pomognem. A prava istina je sledeća:

Fitness industrija je govno.

Ne, čekaj, moram da dopunim: fitness industrija je mizogino govno koje profitira jer su te ubedili da si puna mana i da nisi vredna. Da konfekcijski broj bolje definiše tvoju vrednost od onoga što zapravo jesi.

“Ne smeš da jedeš posle 20 časova. Ne smeš da jedeš čiste šećere. Gluten je inflamatoran. Cedi limun u vodu. Pij sirće. Svaki dan na traku 30 minuta. Uđi u manji konfekcijski broj. Izbaci gazirano. Izbaci mleko i sir. Izbaci masno. Ne smeš zapršku. Ne smeš soju. Ne smeš meso. Prestani da jedeš dok još nisi sita. Žvaći svaki zalogaj po 32 puta. Moraš da paziš na unos soli. Moraš da nađeš vremena da treniraš. Moraš da…”

Ništa ja jebeno ne moram, da se razumemo.

Ne moram sa 30ikusur godina da izgledam kao brucoškinja koja se bavi sportom na reprezentativnom nivou jer, pogodi, nisam. I sa mojih 30ikusur godina imam daleko toga više da dam i pružim, nego da tu svoju životnu energiju trošim nervirajući se što ne treba da pojedem to parče pizze, iz straha da mi farmerke koje sam nosila pre 5 godina neće stajati tako lepo.

Da, fitness jeste moj hobi i da, prihodujem kao PT, i da, pomoći ću ti da smršaš ili da nabaciš meso na kosti, no probz, ali ću verovatno mrzeti svaki sekund toga ako vidim da su tvoji motivi za to bazrani u trulim, patrijarhalnim i nadasve mizoginim viđenjima toga kako žensko telo treba da izgleda da bi ispunilo svoju funkciju, koja se izgleda svodi na izazivanje erekcije kod muškaraca. Moji motivi su drugačiji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by By Emma✨ (@feminism_in_print) on

Ideja ovog bloga je da osnaži. Ne vidim ništa osnažujuće u ženi koja pored svih sranja koja trpi svaki dan mora nekome da se pravda ili da oseća krivicu što će pojesti porciju normalnog, kompletnog obroka umesto neke salatice sa light dressingom. Ili da se pravda jer je nakon celog dana na poslu ili na faksu preumorna da još ide u teretanu. Ili da se nekome pravda što nije stigla da počupa obrve ili obrije noge. Ili da se oseća loše, neadekvatno ili manje vredno jer nema telo fitness modela.

Realnost je daleko jednostavnija. Ne moraš da imaš six-pack. Ne moraš da stalno budeš na istoj kilaži. Ne moraš nikome, ama baš nikome da se pravdaš za svoje životne izbore, bilo da je u pitanju hrana, stil oblačenja, fizička aktivnost, koga voliš i sa kim se jebeš, da izvinu deca. I kad smo već kod životnih izbora, biraj da te ne zanimaju tuđi komentari o tvom telu. Biraj da ne komentarišeš tuđe telo, jer jednostavno na to nemaš prava, niti znaš šta se krije iza tuđeg tela.

Nauči da prepoznaš toksične ljude u svom okruženju i postavi jasne granice koliko će oni i ono što oni imaju da kažu imati uticaja na tebe. Otprati sve naloge na društvenim mrežama koji te teraju da se osetiš loše ili ružno ili nedovoljno.*

*Evo, baš pre par dana sam na IG otpratila jedan nalog koji je posvećen fit receptima. I u trenutku dok sam gledala pizzu sa korom od karfiola i nemasnim sirom, rekla sam sebi „ZAJEBI ME OVOG SRANJA“ . Otpratila sam tu devojku i zapratila „Botako“, jer mi ne pada na pamet da pravim kompromise oko bitnih stvari. Ma, uopšte neću da se pravdam bilo kome.

Život je sranje. Danas si tu, sutra možda ne. Ali – ta prolaznost života te ne abolira od loših životnih izbora. Naravno da trebaš da paziš na sebe. Da naučiš da voliš sebe.

A da bi došla do toga, pomiri se sa sobom. Dovoljna si.

Pass it on!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.